HR - Ljudski Resursi - Srbija

Zaposlenost raste, ali ne i kod preduzetnika

Od tog broja, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 397.247 čine preduzetnici, osobe zaposlene kod njih i oni koji samostalno obavljaju delatnost. Međutim, dok zaposlenost u svim kategorijama raste, broj zaposlenih preduzetnika se smanjuje. U odnosu na isti period 2021, broj preduzetnika, osoba zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost smanjen je za 6.046, odnosno za 1,5 odsto. Milena Amon, predstavnica udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije”, smatra da tim podacima može da kumuje i nova metodologija po kojoj se u zaposlene može računati čak i onaj ko je radio samo sat vremena u mesecu.

– To onda, priznaćete, nije realan pokazatelj nivoa zaposlenosti. Smanjenje zaposlenosti kod preduzetnika donekle je diskutabilno i zbog toga što je poznato da se dosta frilensera u međuvremenu registrovalo u preduzetništvu. Statistika i pored toga beleži pad broja preduzetnika. S druge strane znamo da je uticaj pandemije uništio dosta ugostiteljskih privrednih subjekata, pa i onih iz turističkog sektora, što može da bude dovoljno za ovakve prognoze. Ipak, trebalo bi uraditi detaljniju analizu kako bismo došli do konkretnijih podataka kada je reč o preduzetnicima – naglašava Amonova.

Prepreke sa kojima se preduzetnici u Srbiji suočavaju su brojne, a trenutno izazova ima najviše u ugostiteljskom sektoru i trgovini.

– Mnogo zaposlenih iz ugostiteljstva otišlo je da radi u inostranstvo, za veće plate, pa se ta delatnost suočava sa manjkom radne snage. U nekim delatnostima, posebno u IT sektoru, postoje problemi sa nedostatkom adekvatnih obuka i kvalifikovanih radnika, a mnogima je velika prepreka i nepovoljni poreski ambijent – nabraja Milena Amon.

Manjak radne snage povlači dodatne troškove preduzetnika kada je reč o isplati zarada, što delimično utiče i na profit preduzeća.

– To je posebno vidljivo u ugostiteljstvu gde poslodavci jedva pronalaze kadar, a kada ih nađu moraju dosta da ih plate. Povećanje troškova može ugroziti njihovo poslovanje, ali to nije jedini razlog. Preduzetnici imaju i mnogo drugih problema koji opterećuju njihov rad. Recimo, u regularnoj situaciji imamo skoro 60 odsto poreza i doprinosa koji se plaćaju na minimalnu zaradu, a s druge strane postoji i mera oslobađanja poreza do 75 procenata ako zaposlite nekog ko nije prethodno radio i ima neto platu minimum 55.000 dinara. U takvoj situaciju dolazite do toga da je prethodni zaposleni diskriminisan, da oba radnika imaju istu bruto zaradu, ali novajlija ipak ide kući sa većom neto platom – navodi primer Amonova. Dodaje da upravo u takvoj situaciji radnici gube motivaciju pa odlaze iz firme, ili se okreću radu na crno gde će moći da zarade više, nego u legalnim tokovima.

– Zato bi što pre trebalo reformisati poreski sistem, napraviti malo više reda, unaprediti uslove poslovanja, da budu predvidljiviji – smatra Amonova. Obaška to što pojedini poslodavci ni ne plaćaju poreze, pa i dalje postoji ogromno crno tržište neregistrovanih privrednih subjekata koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju onima koji su legalni. Takve „kolege” nemaju dozvole za rad, a ubiru plodove rada, kradu posao legalnim poslodavcima.